Uzavrela Zemlja [antikvár]

UVODNE NAPOMENEZa proucaviainje agraimih, iinovinskih i priavnih odnasa i priliiika u Vojvodini posle ukidanja turske vlasti u sredniem Podunavlju, s kraja 17. i pocetkom 18. veka, proslost CantaviLra od vremena njegove poslednje obnove ai dmgoj poloiváni 18. veka, predstavlja materiju vredmi pazinje. Ovi odnoisi, zasnovani na poicötikiu uspostavlj.anja no-vog, austrijsikog iimiperijuma, na nenaseljenoj teritariji, kakav je Öan-taívir sia svojim atarom bio celo stolece do otanove, pruzaju iBit i pros-loscu neopterecen primer donekle svojevrsnog feudalizma, koji je zatim bio zamenjen kapitalisticfcim drustveinim poretkom, pa omogu-óavaju sagledavanje i pracenje procesa postankia poljoprivrednog proletarijata i promena njegovog polozaja u Vojvodini, tokom 19. i u prvim decenijama 20. veka.Cantavir je bio feodalno selo koje je u drugog polovinl 19. veka preraslo u kapitalisiticiko, lali je dugo zadrzalo ostatke feudalne pros-losti, narociito u odnosu m polozaj poljoprivrednih radnika 1 koje je ikapitalistki razvitak sa svojim najvaznijim eilementima, kao sto soi inidustrija i razvijena poljoiprivredna proizvodnja dabro povezana sa trzistima, ostavljao uglavnom po strani. Cantavir je tokom celog kapátalistickog perioda svog razvitka bio selo ogromnog broja poljoprivrednih radnóika i veoma siromasnih seljaka, koiji su svoje dane, godine i decenije itavorili u nemastini i zaostalostd i povremeno us-pevali da se organizuju u borbi za bolji zivot.Relativno dobro ocuvani izvori i podaci omoguéavaju da se jos u feudalnoj proslosti Canta vira prilicno uspesno dopre do korena postanka njegovog poljoprivrednog proletarijata i prati povecavanje njegovog broja, polozaj i organizovana barba u kapitalistickom peri odu razvitka.Podatke o socijalnom poreklu i strukauri stanovnistva, koji su u ovom nadu íkorisceni samo :toliiko da se dopre do korena postaeika poljoprivrednih radnika u Öantaviru, nalazimo u nekoliko arhivsikih fondova i zbirki. Medu njima su majvazniji: fond MagiStrata slobod-nog kraljevS'kiog grada Sobostice, te fondovi nekolicine sltizbenika Ministarstva finansija austrijske drzave (Beöka komora) kao i drugih usitamova, medu kojáma i grada Subatice, koji su brace dli duze vremena obavljali odredene poslove (misije), zatim fond Vlastelins-kog suda (18. i 19. vek) u Cainitaiviiru.Podatke o politickom i simdikalnam organizovanju proletarijata u Cantaviru, od pocetka od kraja 19. veka, ,pa do drugog svetskog