A magyar nyelv minimális szótára [antikvár]

PREDGOVOR Jedna od znacajnih tekovina naseg samoupravnog socijalistickog drustva jeste medusobno upoznavanje jezika naroda i narodnosti koji zive u zajednici. Nastava madarskog jezika kao jezika drustvene sredine najrasprostra-njenija je u Socijalistickoj Autonomnoj Pokrajini Vojvodini, u osnovnoj skoli i to. pre svega u odeljenjima sa nastavom na srpskohrvatskom jeziku. Stoga smo smatrali opravdanini da uz izdvojene léksicke i frazeoloske jedinice, koje predstavljaju minimum u ucenju madarskog jezika kao jezika drustvene sredine, naporedo navedemo znacenja na srpskohrvatskom jeziku. Na ovaj nacin smo sledili danas vec potvrdenu potrebu naporednog objasnjenja reci. Zahvaljujuci ovakvom postupku korisnici recnika mogu uociti razHku u iskazivanju rek-cijskih odnosa u jednom i drugom jeziku. Nadalje, naporedno davanje znacenja ukazuje i na niz drugih razUka koje nastavnik moze osmishti i ugraditi u proces usvajanja drugog jezika. Minimálni recnik madarskog jezika obuhvata onaj minimum leksicke riznice koji omogucuje ostvarivanje ciljeva i zadataka nastave madarskog jezika kao jezika drustvene sredine u osnovnoj skoH. Ovaj recnik bice pomoc ne samo ucenicima vec i nastavnicima, urednicima udzbenika, lektorima. Pored toga njegova primena moze biti korisna i u nastavi maternjeg jezika. U radu na bogacenju recnika ucenika postavljaju se dva osnovna pitanja: koje reci treba ucenici da usvoje i na koji nacin. Odgovor na prvo pitanje daje ovaj Minimálni recnik; on izdvaja reci i fraze sa velikom upotrebnom vrednoscu u jeziku. Znacajno je bilo ukazati na ovo buduci da nastavni program odreduje samo broj reci (1900—2200) koje ucenici treba da usvoje (u predvidenim tematskim oblastima) u toku osmogodisnjeg skolovanja. Prilikom izrade ovog Minimalnog recnika uzeli smo u obzir pre svega one leksicke jedinice koje imaju najvecu relativnu frekvenciju, one koje su najucestalije u pismenom i usmenom izrazavanju ucenika osnovnoskolskog uzrasta. Napomenuli bismo da smo imaii u vidu i cinjenicu da se u pojedinim etapama ucenja drugog-jezika mora uvaziti, pored kriterija ucestalosti, i programom predvidena tematika, govorna situacija, kao i fonetsko-fonoloski aspekat jezika. Upravo zbog toga smo i prosirili spisak najucestalijih reci nizom drugih.icoje su neophodne za vodenje nastavnog casa i za konverzaciju na őasovima. Pored vec pomenutih kriterijuma u izboru reci, uzeli smo u obzir i stanoviste funkcionalne gramatike da jezicke jedinice nemáju isti znacaj. Strucna Uteratura deli reci po njihovoj ulozi na dve osnovne grupe: nareői koje