Anatomija ljudske destruktivnosti 1-2. [antikvár]

Predgovor autora Ova je studija prvi kompleksni rad na podruéju psihoanalitiőke teorije. Poöeo sam se baviti prouéavanjem agresije i destruktivnosti ne samo zato $to su to temeljni teoríjski problemi psihoana-lize, vec á zato §to ih val destruktivnosti koji je zahvatio svijet őini veoma relevantnim s praktickog stajaliSta. Kada sam zapoéeo ovu knjigu, bilo je to prije vise od sest godina, znatno sam potcijenio poteSkoce koje su me ?ekale. Uskoro je postalo jasno da ne mogu adekvatno pisati o Ijudskoj destruktivnosti ostanem li u granicama svog podruéja kompetencije, tj. psi-hoanalize. lako je ovo ispitivanje trebalo biti uglavnom psihoana-liticko, bilo mi je potrebno neSto znanja i s drugih podruéja, na-roéito iz neurofiziologije, psihologije ?ivotinja, paleontologije i an-tropologije, kako bih izbjegao preuzak a prema tome i izopacen okvir dstraíivanja. Morao sam bar u osnovnim crtama upoznati navedene discipline da bih mogao provjeriti svoje zakljuéke prema glavnim podacima iz drugih podruéja, kako bih bio siguran da im moja hipoteza nije oprecna i da bih provjerio potvrduju li oni, kao sto sam se nadao, moju hipotezu. Buduci da nije postojao rad koji bi iznosio ili integrirao prona-laske o agresiji sa svih tih podru?ja pa ni takav koji bi ih samo sumirao, morao sam to uciniti sam. Nadao sam se da 6c taj po-kuSaj pomoci mojim citaocima da usvoje moje globalno shvadanje problema destruktivnosti, umjesto da prihvate glediSta pojedina-énih disciplina. Postoje, naravno, mnoge zamke u takvom nastoja-nju. Jasno je da nisam mogao steci kompetenciju na svim tim podruéjima — a najmanje na onom na kojem sam poceo s najmanje znanja: podrucju neuroloskih nauka. Tu sam neka znanja ste-kao ne samo vlastitim prouéavanjem vec i susretljivoSéu neurolo-ga; nekolicina njih mi je davala savjete i odgovore na mnoga moja pitanja, a neki su i citali relevantne dijelove rukopisa. Mada ée