Domje [antikvár]

Mada je Domjeovo délo cesto uslovljeno vremenom i dogadajem, ono ipak prevazilazi svoj vek, pa cak i svoju domovinu. Ono je 11 celini posveceno coveku, tom krhkom me-hanizmu koji pokrecu slozene opruge i ne-priiikama koje ga muce sve dok se ne istrosi i ne skrha. Domje je na zadivijujuci nacin prikazao ono sto je epsko u prosecnom coveku, sluzeci se veoma jednostavnim sred-stvima i ne pribegavajuci onome sto obicno zovemo uzvisenim osecanjima. Kako cesto licnosti koje umetnici zele da prikazu pleme-nitima ispadnu prazne, sicusne! Domje, me-dutim, posmatra svoje modele tako izbliza, da cujemo kako im bije bilo, da im prove-ravamo reflekse. Nema umetnosti koja na velicanstveniji nacin pripada ovom svetu i miri se s njim. On slika ono sto zapaza na svom bliznjem i na sebi samom, niz nevolja kojima smo od rodenja do smrti izlozeni zbog svog polozaja »zivih bica«. Zahvaljujuci izvanrednom pamcenju, koje ga oslobada doslovnog imitiranja, on postize svestranost. Posto je veliki ka'da slika ono sto je malo, dogadaj kod njega odmah po-