Jedan dan Ivana Denisovica & Matrjonino Domacinstvo [antikvár]

U pet sati ujutro, kao i uvijek, odjeknuo je po-ziv na ustajanje — udarci cekicem o komád trac-nice pókraj upravne zgrade. Isprekidani zveket jedva je dopro kroz okna zaledena u debljini od dva prsta, i ubrzo je utihnuo: bilo je hladno i strazaru se nije dugó mahalo rukom. Zveket je zamro, a vani se jos bio mrkli mrak, kao i usred noci kad je suhov isao do kible, same sto je kroz prozor dopirala zuta svjetlost triju svjetiljaka: dviju izvan zice i jedne iz zice. Ni baraku nisu nesto dugó otvarali, niti se culo da dezumi podizu na motku skupnu kiblu — da je iznesu. suhov nije nikad prespavao ustajanje, svagda je na vrijeme ustajao, do odlaska na rad bilo je sat i pol vremena, njegovog — ne drzavnog — i tko god se snalazio u logorskom zivotu, mogao je ponesto zaraditi: sasiti komu od stare podstave navlaku za rukavice, dodati bogatijem clanu brigade suhe valjenkei ravno na lezaj, da ne mora bos tapkati oko hrpe obuce i traziti ih, ili se mo- 1 öizme od valjanog sukna ili pusta, obiöno se obuvaju preko druge obuée (osobito su prikladne za gazenje sni-jega).