S one strane dobra i zla [antikvár]

PREDGOVOR\í: 'í!Pretpostavimo da je istina zana, sta onda? Zar nije opravdana sumnja kako su se svi filozofi ukoliko su bili dogmatici slabo razumevalá u ?ene, ikako su jezovita oizbiljnost i nezgrapna na-metljivoist s Jcojom su onl dosad obicno pristupali istini bile nepodesna i nezgodna sredstva za os-vajanje upravo zenskog srca? Izvesno je da se istina nije dala osvojiti; i danas snuzdena i obes-hrabrena drzanja tu stoji svaka vrsta dogmatike. Ako ona jos uopste i stoji! Jer lima podrugljivaca koji tvrde da je ona pala, da celokupna dogmatika lezi na tlu, i jos vise da je celokupna dogmatika na izdisaju. Ali, ozbiljno govoreci, postoje valjani razlozi da se nadamo kako svako dogmatiziranje u filozofiji ma koliko se ono svecano, ubedljivo i odluono drzalo nije moglo da bude nesto drago do samo plemenita detinjarija i pocetnistvo; mozda je veoma blizu cas 'kada ce se apet shvatiti ono áto je zapravo vec bilo dovoljno da bi se postavio kamen temeijac za talkva uzvisena i bezuslovna filozofska zdanja koja su dogmatici dosad jwdigli: neko na-rodno praznoverje §to traje od pamtiveka (na primer, verovanje u dusu, koje u vidu praznoverice povezane sa subjektom i egom joá ni danas nije préstalo da izaziva pometnju), mozda nekakva igra reőima, zavodenje od strane gramatike ili presmelo uopStavanje vrlo skucenih, vrlo licnih, vrlo Ijud-skih, suvi§e Ijudskih cinjenica. Filozofija dogmatika