Selingova pozna filozofija [antikvár]

POKUSAJ TEKSTA PREMA MITERMEROVOM RUKOPISUPrelaz prema subjektu koji je iznad bica bio je ona suprotnost izmedu slobode i nuznosti; taj prelaz je pocivao na p'oslednjem aktu ooveka; covek ga se odrekao i time je to saznanje bilo uskra-ceno. Ovo se, uopste, odnosi samo na nuznost, ali ne na slobodni subjekt; slobodni subjekt je iznad saz-navanja. Visi subjekt, lono bozansko u cove'kovoj svesti, medvitim, nije sasvim iscezlo; ono se najdub-Ije pojavljuje u svesti upravo u aktu potpunog pod-vrgavanja bozanskoj nuznosti, aktom kojim slobodni Ijudski subjekt, sto je moguce savrsenijim po-nistavanjem, tezi da se uzdigne ka apsolutnom subjektu; samo u tom smislu je religija jos jedan mo-menat cisto racionalne filozdnje.Prva pojava bozanske svesti, ali samo subjek-tivne, jeste odusevljenje onih mucenika i heroja koji su svoju slobodu sa radoscu zrtvovali visoj bozanskoj nuznosti. Druga pojava bozanskog u svesti je umetnost. Ona je objektivna pojava; indivi-duu, samu nesvesnu, ona savladuje svom silom bozanske nuznosti; umetnost nije bozanska zato sto prikazuje religiozne predmete; pojava bozanskog nezavisna je od predmeta. Oboje, lepota u predme-tu i kvalitet u subjektu, pojave su bozanskog u subjektu. Lepota je cudo u kojem su povezani slo-boda i nuznost. Ono bozansko se u umetnosti pojavljuje, pre svega, kroz nasilje kojim ona ovlada-va predmetom; nuznost treba da se proizvede slo-bodno, sloboda nuzno. U najvisim delima pesnickog