Strmom stazom [antikvár]

MIKLÓS RADNÓTI 1909—1944 Patnja ima jednu granicu iza kője vi§e ne stimuIiSe literaturu; tu granicu prekorace samo retki, izuzetni pisci. U nedavnoj proSlosti jugo-slovenske knjizevnosti taj korák je ucinio Ivan Goran KovaCié svojom Jamom; u isto to vreme, u domenu madarske knjiáevnpsti uíinio ga je Miklós Radnóti (MikloS Radnóti). I jedan i drugi fiksirao je, sredstvima poezije, mracnjaStvo svoga vremena. I jedan i drugi suprotstavio je mracnjastvu revolt kultivisa-nog coveka. I jedan i drugi svedoéio je pri torn sebe, svoj strah, svoj uzas, svoje zgrazanje, svoju nemoí i nesvest, najzad i svoju smrt, pred-videvsi je vizionarski i opisavsi je onako kako ce se dogoditi, a doíe-kavsi je onako kako je vec bila opisana. Razlike medu njima, razume se, postoje — i individualne i sud-binske. Ivan Goran Kovacic je buján, Miklós Radnóti siezen. Ivan Goran Kovacic zivopisan, Miklós Radnóti precizan. Prvi stize od pokusaja do zrelosti u skokovima, drugi zamisljenim koracima. Goran se strasno utapa u oslobodilacku borbu svoga naroda bremenitu stradanjima; Radnóti, u cijoj zemlji nema organizovane masovne borbe, prima na sebe stradanja i ocenjuje ih. No upravo zbog toga sto su tako razliiiti, jer konvergentni sa odredenom sredinom i situacijom, oni u jednom tre-nutku, skoro istom, postaju najljudskiji, dakle i najpoetskiji govornici na svojim jezicima. Radnóti, posmatran posebno, kao da je za svoju ulogu — ulogu zrtve i zrtvenog svedoka — bio predodreden. Kada se krajem 1944. godine suocio sa neminovnoscu smrti on je vec bio bliski i davni njen poznanik. Umrla mi mati, otac, brat-blizanac, sestrica moje iene, njena tetka i mui njen. Umrii su mnogi i iznenada. U snu, ako smo mnogo veierali, iujemo kako im u grobu, pucketajuci, jol rastu nokti i äiäteii klijaju vlasi. pisao je 1933. godine u pesmi / okrutan (És kegyetlen), a njegova mala knjiga autobiografske proze, nastala 1939. i nazvana Mesec blizanaca