Velaskez [antikvár]

Kao sto je rekao Ortega i Gasset (Gase), Vélasquez (Velaskez) polazi od nove ideje slikarstva. Koncepcija koju on sebi stvara o svojoj umetnosti ukljucuje se u onaj pokret emancipacije koji je hteo da, usred XVIÍ veka, postavi jedan od osnovnih principa moderne umetnosti, tj. da shvati spoljni svet onako kakav je sam po sebi, na sasvim eks-perimentalan nacin. Odista, slikari su se dotada oslanjali na stvarnost, da bi je ulepsali ili idealizovali; i ono sto nazivamo klasiciz-mom zasnivalo se na ubedenju da su stvari u prirodi samo nesavrsene pojave jedne ideje. Pribliziti se idealnom savrsenstvu postalo je, dakle, najvisa umetnikova ambicija. Hu-manizam i umetnost renesanse, verni ovim principima, nisu isii drugim putevima. S Vélasquezom, ova se estetika raspala u paramparce. Kao slikar, Vélasquez zna samo za vizuelni svet, za svemir postojecih stvari. On samo ima da naslika zamisljene sustine; za njega je vazan jedino svet koji opaza, i on ce, svojom umetnoscu, biti u isti mah njegov svedok i spasilac. Stoga nepristrasno slika ono sto se ukazuje njegovom pogledu: kuvarice ili princeze, kraljeve ili lakrdijase, predele posmatrane u vili Medici ili u suma-ma Parda, kad prati Fiiipa IV pri njegovim